KURSEVI I SEMINARI

KURS ZA INSTRUKTORA JOGE

Sama reč yoga potiče od sankritskog korena yuj ili yug, što bi se moglo prevesti kao vezati zajedno, držati čvrsto, ujarmiti. Ovde se misli na fizički, umni i duhovni aspekt čoveka.

U ČEMU SE OGLEDA VEŽBANJE YOGE?

Prvenstveno se praktikuju različiti položaji tela – asane, kao i njihovo povezivanje u celine, čime se dobija na dinamičnosti vežbanja. Asanama i njihovim kombinacijama se pozitivno utiče prevashodno na skeletni i mišićno-zglobni sistem, ali i na krvotok, nervni i endokrini sistem, čula, kao i na organe trbušne duplje. Vežbanje se upotpunjuje i vežbama disanja (pranayama), koje blagotvorno deluju na respiratorni sistem, kao i sa vežbama relaksacije i opuštanja (pratyahara), koje utiču na redukciju stresa.

PRINCIPI VEŽBANJA
  • svesnost (tokom vežbanja vežbač bi trebao biti svestan svih zbivanja u telu i umu),
  • opuštenost (vežbač nastoji da svi mišići koji ne učestvuju u pokretu budu opušteni, a da oni koji učestvuju budu, samo u meri u kojoj je potrebno, zategnuti),
  • sporo izvođenje pokreta (spori pokreti omogućuju kontrolu nad telom, svesno praćenje zbivanja u mišićima i deluju umirujuće na psihu čoveka; spori pokreti onemogućavaju povređivanje),
  • usklađenost disanja i pokreta (logika je jednostavna – u fazi pokreta gde dolazi do širenja grudnog koša vežbač udiše i suprotno, kada dolazi do skupljanja grudnog koša vežbač izdiše; disanje se kod većine tehnika vrši na nos) i
  • mentalni stav (mentalni stav je kruna pomenutih principa; vežbanje treba shvatiti kao rad na opštom telesnom, mentalnom i duhovnom razvoju i redovno vežbati verujući u pozitivno dejstvo power yoge).
STRUKTURA ČASA
  •  psihomentalno isključenje   Ovaj naziv je već ustaljen među vežbačima, mada  mora se priznati da deluje pomalo čudno. Radi se jednostavno o stajanju u položaju zvanom tadasana (planina) ili udobnom sedenju na podu u jednom od položaja kao što su turski sed, japanski sed (na potkolenicama), lotos sed ili polulotos (lakša varijanta lotosa), i opuštanju, osveštavanju tela i disanja i prebacivanju misli sa svakodnevnih problema na ono što vežbača očekuje tokom vežbanja.
  • čarana  (vežbe zagrevanja) Radi se o vežbama koje mogu biti u stojećem ili sedećem položaju i kojima se mišići i zglobovi pripremaju za rad. Ove vežbe se uglavnom sastoje od laganih kruženja glavom, ramenima, laktovima, šakama, trupom, kolenima i skočnim zglobovima.
  • asane  Centralni deo treninga zauzimaju asane i njihovo dinamično povezivanje u komplekse, od kojih je najpoznatiji pozdrav suncu (surya namaskar). Prvo se brojni kompleksi tokom ovog dela časa smenjuju jedan za drugim, što dovodi do intenzivnog znojenja i sagorevanja kalorija (pa ovaj program nazivaju i aerobnom yogom), a nakon kompleksa sledi rad pojedinačnih asana, uglavnom na podu. Asane se grubo mogu podeliti na obrnute (gde su karlica i srce dovedeni iznad glave i koje olakšavaju dotok venske krvi u srce, a arterijske u glavu), stojeće (jačaju noge i pozitivno utiču na psihofizičku ravnotežu), savijanja ka napred (smiruju i opuštaju) i savijanja unazad (daju energiju). Veoma je bitno pravilno izvesti asanu, što podrazumeva ne samo tehničku pravilnost izvođenja, već i pravilno disanje tokom rada, kao i poštovanje ostalih principa rada.
  •  vežbe disanja (pranayama) i opuštanja (pratyahara)   Ovim vežbama se utiče na redukciju i eliminaciju stresa, pojave toliko prisutne u savremenom društvu.
SADRŽAJ KURSA

 Kurs za instruktore joge je tromesečni intenzivni kurs na kome studenti stiču potrebna znanja da uspešno i samostalno drže časove joge.  Kurs obuhvata ukupno 120 časova teorije i prakse.

 Teorijska nastava

  • Joga, mesto i uloga u savremenom vežbanju.
  • Upoznavanje sa osam glavnih grana joge, sa akcentom na hatha jogu čiji je osnov fizičko vežbanje.
  • Upoznavanje sa pet osnovnih pristupa jogi, sa akcentom na pristup koji potencira održavanjefizičke spremnosti i mentalnog zdravlja.
  • Priprema za vežbanje joge (prostor, temperatura, odeća, prostirka…), pravila ponašanja na časovima i bezbednost tokom vežbanja.
  • Principi vežbanja joge – mentalni stav, svesnost (pažnja), opuštenost, sporo izvođenje pokreta i pravilno disanje.
  • Delovi (struktura) joga časa: uvođenje u vežbanje, vežbe zagrevanja, položaji i ciklusi joga položaja, joga disanje, joga relaksacija.
  • Joga tehnike pročišćavanja organizma.
  • Кreiranje programa vežbi za različite namene i populacije. Upoznavanje sa rekvizitima u jogi.
  • Pravilna ishrana joga vežbača.

Praktična nastava

  • Razumevanje uputstava i upozorenja pre, tokom i nakon vežbanja joge.
  • Кoncentracija na predstojeće vežbanje na početku časa joge.
  • Tehnika vizuelizacije (ideomotorni trening).
  • Osveštavanje kože i mišića.
  • Vežbe joga zagrevanja – „čarana“.
  • Asane: stojeći položaji (asane), čučeći položaji, sedeći položaji, položaji za jačanje i istezanje leđnih mišića, položaji za jačanje i masažu stomačnih mišića, uvrtanja, vežbe ravnoteže, obrnuti položaji, protezanja, osnovni ciklusi položaja (asana), joga disanje – pranajama, tehnike pročišćavanja organizma, joga relaksacija – joga nidra.
  • Vežbanje joge sa rekvizitima.
  • Vežbanje joge u paru.
  • Кreiranje joga programa vežbanja.

Biomehanika Joge

  • Biomehanički principi joga vežbanja
  • Analiza biomehanike joga položaja

Joga u Personalnom fitnesu

  • Dijagnostika u jogi
  • Individualni trening u jogi
  • Vežbanje joge sa fitnes rekvizitima
  • Kreiranje i planiranje personalnog časa joge
  • Kombinovanje fitnes joge sa drugim vidovima vežbanja

Po završetku kursa polaznici će moći  samostalno da osmislite čas i da ga održe, u čemu će se za vreme kursa i oprobati.

Sertifikat – INSTRUKTOR YOGE.

POVEŽIMO SE

5,169FansLike

Podržani od strane:

gnsvGrad novi sadmghdjmi